Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје.

Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.

Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.

Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском Манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. године, од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у Српској православној цркви на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у Манастиру Милешеви 1237. године.

У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из Манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.