Велики Божићни пост завршава се Бадњим даном. За овај празник се везују лепи обичаји. У рану зору Бадњег дана домаћин куће одлази у шуму да сече Бадњак, обично са најстаријим сином. Када пронађу дрво, домаћин се прекрсти три пута и окрене према истоку да засече Бадњак. Бадњак се сече из три ударца највише, а ако не успе, домаћин би требало рукама да га откине. У међувремену домаћица склања све столице из куће, као и метле и игле. Затим у сито умеша све врсте житарица, сувог воћа, ораха, лешника и јабука. Тако припремљено сито углавном стоји на трпези. Када мушкарци дођу из шуме, не уносе Бадњак одмах, већ се то ради кад падне мрак. Домаћин затим уноси Бадњак уз речи: “Бадњак вам долази у кућу”, а домаћица узвраћа: “Добро вече, Бадњаче” и посипа га житом које је припремила у ситу. Потом домаћин обилази кућу и квоца као квочка, а домаћица и укућани, посебно деца иду за њим и пијучу. Након обиласка куће, домаћин уноси сламу у кућу. За Бадње вече се вечера на поду, односно слами. Посебно је значајно паљење Бадњака. Деца џарају ватру, како би направили што више варница, а уз то говоре: “Колико варница, толико здравља, среће, парица, пилића, кошница...” Трпеза за Бадње вече је изузетно богата, а на трпези се налазе мед, купус, риба, ораси, лешници, суве шљиве, јабуке. Бадња вечера протиче у миру и тишини.У току ноћи се пече печеница за Божић. Бадње вече се, традиционално, проводи у кругу породице.